NIŠTA TEŽE

Meni je teško da pišem. Već dugo.
*************************************
Olovkom sam zaboravila davno već kako se povlače linije po papiru. Škrabam. Svesna sam da sam se odvikla, kao od nikotinske navike kojoj se vraćam stalno. Al' ne govorim o tome. Ne pišem, tačka. Ni mejlove. FWD i RE, kratko, u 5 reči.
Plašim se svojih misli. Toliko su monstruozne, jadne, ponižene... nisu za papir. Tj, ekran. Tj, svet.
I onda ćutim. Krijem se iza toga.
Spolja sve izgleda. I unutra, ko ne ume da pogleda.
Meni je oduzeta Moć.
Ubijena.
JA sam je ubila.
***********
Bravo ja.
Idi u pičku materinu.