петак, 2. мај 2008.

Смушеност на делу

Мрзим кад ме прејебу. Онако, не поштено. Одузму ми сву енергију и оставе ме празну, па се пуним из очаја и на силу. Нечим што ме прави на будалу. Да је макар неки прави секс, него... прц у мозак.
Најгора, поражавајућа варијанта.
Идеш мечки на рупу спуштеног гарда... могла си онда, тупчо, да пустиш себи крв ладно у сред базена са пиранама.... кад мозга немаш.
Кретену.
*********************
Пинокио је данас успео да ме изведе из такта.
Није ми до мене, до Дечака је. МонаЛиза није могла да сакрије своје гађење на Дечакову појаву у њеном простору, а ја сам шмугнула кући са зеленим јајетом у џепу. Дечака сам оставила на милост и немилост Нани и МонаЛизи. Пиноко нам га је свима увалио.
Матори преварант.
Свака му част.
Масна идаље диригује његовим животом, а мени пуца за те комбинације... добро је док Дечак не капира зашто му мајка цео дан иде ко суманута и дрхти. И плаче на сваки помен релације брат-сестра.
Јебем ти јебанијаду...