петак, 20. јун 2008.

I'm gonna write u a love song...

Dva dana skenjanosti me uteralo u rupice duse za koje nisam znala. Kažu da je najlakše otarasiti se muškarca priznanjem ljubavi.... niko nije dodao da se taj gesture žestoko odrazi na onoga ko izražava ljubav. Reći nekome, u svojim tridesetim, da ga voliš čini se kao" a walk in a park". Ništa. Kao da ga zoveš u šetnju. Na sladoled. Osećanja dobiju odredjeni boost sa godinama... shvatiš da nemaš vremena za prenemaganje...

Sex?
O yeah...
Nema problema. Kad, gde, u koliko? Naručiš, ko pizzu. Boom, bam, bang... Svi srećni i zadvooljni, bez emocija to funkcioniše... ipak, ako nekome kažeš "I'm so in love with u..." dobiješ odgvor od dva slova.
OK.
A taman sam se ponovo navikla na leptiriće. Na ptičice. Na oblake. Na blentavo kriveljenje u punoj 15ci u osam ujutru... jer je on zaspao sa mojim likom u glavi. Osećaj je... moćan. Sve je moguće. Čak i da stigneš iz Zemuna na Dorćol GSPom za pola sata. I da se ne iznerviram što su mi maznuli MP3 iz tašne u prevozu.

LJUBAV JE NAJMOĆNIJE DROGA... pička joj materina.
Baš.


5 коментара:

Анониман је рекао...

Kad jednom budeš stvarno shvatila da više nemaš vremena odjednom će ti pojam vremena postati nebitan i sasmim tim će sve vreme ovog sveta biti tvoje. Dodje to vreme Srnena.
U ćorsokaku si...

Unknown је рекао...

'Ajd' da potvrdim i ovde. lepo je to kada si zaljubljen, samo sto kod mene nikada nije imalo srecan zavrsetak :)) pozz (blamko)

Анониман је рекао...

khm...ćao :)

pernata је рекао...

e, draga moja, kako god okrenes, stvari se ponavljaju, dzaba praksa, iskustvo, zakletva - nikad vise... samo, ti si najbolji trkac na staze s preponama koga ja znam :)
zivot nema pojma s kim se uhvatio u kostac, kad je tebe resio da maltretira.
Jubim tebe i vukana

M.

Анониман је рекао...

прочитајте цео блог прилично добро