Живот је љут

Не није луд, него је љут. Бесан. Обесан. Бахат. О томе, колико ти имаш удела у томе, не бих...

*********************

Кафа, трећа од јутрос, цигара -претпоследња. Стопала залепљена за зид на који је наслоњен радни сто. Пребацујем погледом по соби па по тераси, па на купатило.... чекају ме, имам доста тога незапочетог да завршим. Обавезе које ми се не дају убити.
Добићеш нервни напад кад ово прочиташ, и сори матори, ал' - мрзи ме. Сво то пеглање и сређивање само још више потврђује моју паразитску судбину. Тренутну. ПОДВЛАЧИМ - тренутну.
Још једно рано јутро дочекано на тераси, са кафом и цигаром у руци и прогласиће ме за фрика. Сва срећа, комшилук ми спава у пола шест. Ана каже да је слушала пре неку ноћ комшије како се одваљују од секса.
(Хм.... нешто се као присећам шта то би....)
Сматрам се довољно срећном што имам сасвим регуларне станаре... добродржеће кандидате за пензију или машала пензосе. Свако давање знака живота остатку живља улице пре седам се сматра богохуљењем.
Почињем да мислим да је живот сатни механизам. И сваки аспект је део за себе. Увек нешто фали. Јебеш га.... да ради савршено било би досадно. Ценар За Емоције је тренутно НА, оставите поруку.
Сејвинг мај сетингс...
За сваки случај.